Psihologija neuspeha-protivnik u nama samima
Postoji mogućnost da pobedite sebe ili da pobedite sebe. Taj izraz je dvosmislen, to vam je jasno. Čovek može da pobedi sebe tako što će pobediti svoje mane i nedostatke. A može pobediti sebe i tako što će njegovi nedostaci pobediti njega, što će sam sebe onemogućiti da uspe u životu. Nemate izbor.
Razlozi neuspeha
Nedostatak jasne predstave o tome šta želimo od života, koje su naše suštinske želje i ciljevi. Koji je smisao našeg života? Ljudi često traže ispunjenje, uspeh, sreću i zadovoljstvo tamo gde ih ne mogu naći. Često težimo ispunjavanju ciljeva koji nisu naši, koje smo pokupili negde kroz proces vaspitanja, kroz medije i imidže koje nam nude... Loš izbor ciljeva, ciljeva koji ne proizilaze iz naših suštinskih želja, vodi do toga da nemamo dovoljno motivacije.Čak i ako uspemo u ostvarivanju ciljeva koji nisu naši, koji ne izviru iz naših suštinskih želja, nećemo biti ispunjeni, osetićemo prazninu.Mnogi od nas mogu da definišu šta ne žele, ali zapnu kod toga da jasno definišu šta žele, ko su, šta je njihov životni put. Ako ne znamo gde želimo da stignemo, vrlo je verovatno da ćemo stići tamo gde drugi žele,živećemo i raditi za njihove snove!
Pogrešne predstave o tome šta je uspeh i kako se do njega dolazi.Naša civilizacija je “tržišno orijentisana” , orijentisana ka stvaranju robe od svega, jer samo roba, masovni proizvod, ono je što donosi veliki profit. Zato civilizacija i od nas pokušava da napravi robu.A da bi to mogla, potrebno je da nam proda “imidže” lažne predstave o tome šta je uspeh i kako se do njega dolazi.Tržištu su potrebni mediokriteti, prosečne individue koje će želeti ono što tržište nudi i raditi da bi trošile na ono što tržište nudi. Kad jednom te lažne predstave uđu u uverenja čoveka, on se može svojski truditi da ih održi. Većina ljudi će učiniti sve da dokažu ispravnost “svoje” slike, predstave o životu, čak i kada su neistinite i negativne. Slike koje imaju o životu, ljudima, odnosima, uspehu...koliko god bile nerealne, daju im neki osećaj sigurnosti da poznaju izvesna pravila života (makar negativna) i da mogu da predviđaju i kontrolišu život. Ponovno potvrđivanje tih uverenja time što se u realnosti stalno traže dokazi da su ispravna, tako što se uvek gleda i sluša samo ono što potvrđuje ta uverenja, dovodi do nemogućnosti promene.
Nedostatak ambicije i volje da se borimo za ostvarivanje ciljeva.Čak i ako nateramo sebe da radimo da bismo ostvarili cilj koji ne izvire iz naše suštinske želje, osetićemo prazninu kada ga ostvarimo. Osetićemo da nam je i ta “stanica” pogrešna. Nedostatak ambicije može biti i posledica straha od uspeha (i straha od neuspeha).
Očekivanje instant uspeha, ostvarenja snova “preko noći”,Ništa što je stvarno vredno ne postiže se lako (životni zakon). Nemojte da prevarite sami sebe. Računajte da je potreban napor i vreme, i naoružajte se strpljenjem i entuzijazmom. Ne budite alavi. Posledica očekivanja da se veliki ciljevi ostvare brzo i bez velikog napora je to da se ne radujemo ostvarivanju manjih podciljeva koji vode ka većem, da brzo gubimo strpljenje i odustanemo daleko pre nego što se približimo cilju.
-
Nedostatak jasnog plana. “Muva bez glave” pristup. Površnost. I kada imaju snažnu motivaciju i entuzijazam, ljudi često pristupaju ostvarivanju ciljeva brzopleto i bez jasnog plana realizacije. Kako se to obično kaže, “nalože se” ili “napale se” na nešto, i onda krenu u realizaciju toga kao “muve bez glave”, bez napora uloženog u analizu zadataka i planiranje. To ubrzo dovodi do razočaranja jer im prepreke koje nisu očekivali i za koje se nisu pripremili izgledaju nesavladive.
Optuživanje drugih za sopstvene neuspehe. Prebacivanje krivice za neuspeh na druge onemogućava vas da jasno vidite uzroke neuspeha koji leže u vama. Teško je prihvatiti da imamo neprijatelja u sebi. Ali, suočavanje sa uzrocima neuspeha u nama samima jedini je način da ih pobedimo. Optuživanje drugih zaustavlja nas u razvoju jer ne vidimo sopstvene nedostatke i ne ulažemo napor da ih ispravimo. Ako nismo spremni da menjamo sebe uvek će nam se dešavati iste stvari. Ako je uvek neko drugi kriv za vaš neuspeh vi ste zavisna osoba.Sujeta, narcizam i ponos su često prethodnici neuspeha jer nas sprečavaju da potražimo objektivnu povratnu informaciju koja bi nam pomogla da uočimo šta je potrebno da promenimo u svom načinu rada da bismo uspeli. Ako nešto ne ide na jedan način, promenite način.
-
Očekivanje da se nešto desi “samo od sebe”, sudbinski. Gotovo ništa se ne dešava samo od sebe osim u jeftinimTV serijama. Bez akcije nema ni reakcije. Život nagrađuje dela, a ne misli, ideje ili želje. (životni zakon). Koga je briga šta vi nameravate. Namere bez akcije su samo mlaćenje prazne slame.
-
Potreba da se dobije nešto ili mnogo za ništa. Nešto za ništa dobijamo samo dok smo bebe, ako imamo sreće da imamo dobre roditelje. Možda osećate da vam život nešto duguje. Možda osećate da ste bili uskraćeni za nešto, pa da bi bilo pravedno da nešto važno od života dobijete i bez truda. Kao utešnu nagradu. Žao nam je što se tako osećate, posebno zato što imamo još jednu lošu vest za vas: bilo to pravedno ili ne, bez truda nećete dobiti ništa. Ako se budete i dalje držali tog svog osećaja za pravdu, i ako budete čekali da dobijete nešto za ništa, život će biti još nepravedniji prema vama.
-
-
Nesposobnost da se uči od drugih, odbojnost prema autoritetu, nepoverenje. Neki ljudi veruju da im je sve jasno, da sve znaju, i da nema razloga da saslušaju tuđe mišljenje. Takvi ljudi malo uče i zato se i ne razvijaju. Da bi se primilo neko znanje, čovek mora da se otvori ka izvoru znanja, da mu veruje (barem dok ne proveri) i da ga ne degradira u startu. To ne znači nekritičnost. Nakon što, onoliko koliko možemo, procenimo osobu koja nam nudi neko znanje, potrebno je da se otvorimo za prijem tog znanja. Potom ćemo ga «svariti», provući kroz svoje filtere, i proveriti njegovu validnost. Znanje je kao hrana. Ako kažemo «bljak» pre nego što smo probali, ostaćemo uskraćeni za ukus mnogih izuzetno ukusnih jela, na koja se možda treba malo navići u početku. Probajte. Progutajte ono što je dobro, ispljunite ono što je loše. Žvaćite. Ne gutajte nesažvakano. Ono što važi za hranu dobrim delom važi i za znanje. Anorektični ljudi odbijaju svaku hranu. Sve im je «bljak». To čine i duhovno anorektični ljudi sa znanjem. Jedan od najbitnijih elemenata uspeha je sposobnost osobe da nađe dobrog učitelja i da se otvori za znanja koja mu učitelj pruža. Jedan od osnovnih razloga zbog kojeg ljudi nisu u stanju da primaju i uče od drugih je zavist. Ljudi koji su skloni da zavide onima koji imaju nešto što oni nemaju, ne mogu da uče od onih kojima zavide. Zavist je veliki neprijatelj uspeha i jedan od osnovnih uzroka straha od uspeha.
-
Nedostatak samodiscipline. Disciplina dolazi kroz samokontrolu onoga u nama što je negativno za nas i druge. Disciplina je sposobnost da se ono što se započne dovede do kraja. Čovek se ne rađa disciplinovan, već disciplinu trenira. Ljudi se prilično razlikuju po tome šta i koliko dopuštaju sebi. Često najveći problemi i neuspesi izviru upravo iz toga što dopuštamo sebi ono što je destruktivno za nas i druge. Ako ne možemo da vladamo svojim porivima, vladaće oni nama. To dovodi do gubitka samopoštovanja. Osnova samopoštovanja leži u sposobnosti da se vlada sobom, da se čini ono što smatramo dobrim, a ne čini ono što smatramo lošim. Čemu služe uverenja kojih nismo spremni da se pridržavamo i živimo po njima? Imajte na umu jednu veliku istinu-Čovek dopušta sebi ono na šta nema pravo, što je destruktivno za njega i druge ljude, zato što ne dopušta sebi ono što bi morao-ne dopušta sebi da živi život ostvarujući svoje suštinske želje. Ako ste nedisciplinovani, ako dopuštate sebi ono što i sami smatrate negativnim, vi ste negde izdali sebe, prodali ste se i pristali na «utešnu nagradu». Vaša nedisciplina, vaše slabosti i hirovi, sva vaša negativna ponašanja su «utešna nagrada». Vi to dozvoljavate sebi zato što ne dozvoljavate sebi nešto što vam je suštinski važno. Da li mislite da je život utešna nagrada? Umesto prava da živite ispunjeno i srećno kao čovek, vi ste dobili pravo, od sebe i od drugih, da se ponašate destruktivno i da vam se to toleriše (da sami sebi to tolerišete). A zašto niste sebi dali pravo na ono na šta stvarno imate pravo?
-
Strah od uspeha i strah od neuspeha. Iza straha od uspeha stoje pogrešne predstave i uverenja. Iz tih uverenja proizilazi pogrešan životni scenario, tipičan obrazac ponašanja koji vodi do neuspeha. Da biste prevazišli strah od uspeha potrebno je da prepoznate svoje pogrešne predstave i uverenja i promenite životni scenario koji vodi neuspehu.
-
Iracionalne predstave i uverenja
Iracionalne predstave i uverenja o životu i životnim pravilima, odnosima između ljudi, o sebi, o uspehu i načinima postizanja uspeha... protkane su kroz sve faktore neuspeha o kojima smo govorili. One su, zapravo, polazna tačka neuspeha. Kako da znamo da su neke naše predstave i uverenja iracionalne? Šta su to iracionalne predstave i uverenja? Iracionalne predstave su one predstave koje ne dovode do uspeha. Iracionalne predstave su ona uverenja o životu i životnim istinama koje kao poruke šaljemo sebi i drugima, a koje nas sprečavaju da se emotivno, intelektualno i duhovno razvijamo. Ako osećate da stagnirate u nekoj oblasti života, budite sigurni da iza toga stoji neka iracionalna predstava, i pokušajte da je otkrijete. Stagnacija ili nazadovanje su znaci za raspoznavanje iracionalnih uverenja. Zašto to tvrdimo? Život je ono što jeste. U svemu postoje neke pravilnosti, i što ih jasnije vidimo, bolje ćemo usmeriti svoje aktivnosti na prilagođavanju životnim pravilima. Nerealne predstave o životu vode do pogrešnih akcija, pogrešne akcije do neuspeha, neuspeh do smanjenog samopoštovanja, smanjeno samopoštovanje do emotivnih problema, emotivni problemi do stagnacije u razvoju...Tako se stvara začarani krug neuspeha-životni scenario gubitnika.
Početak i kraj tog kruga neuspeha su iracionalni stavovi, mišljenja, i vrednosti koje imamo, a koji nisu usklađeni sa onim što život realno jeste. Iracionalna uverenja se ne raspršuju sa neuspehom. Neuspeh ih učvršćuje i stvara se negativan sklop naviknutih odgovora koji se uključuje kada se susretnemo sa nekom stresnom situacijom. Tada koristimo naviknuti, stereotipan način rešavanja problema i životnih pritisaka. Iracionalne predstave o životu, ljubavi, braku, uspehu...predrasude o tome ko smo, šta smo, šta je čovek, kako funkcioniše ljudska priroda...uglavnom pokupimo od onih koji su nas odgajali. To je ono što smo videli, čuli i iskusili, načini koje su nam pokazali naši vaspitači, i koje i mi, nesvesno, koristimo u našem kasnijem životu kada se suočimo sa problemima, čak i onda kada nam to ne pomaže u rešavanju problema i ne podstiče naš razvoj. Na površini, ti načini gledanja na život i načini izlaženja na kraj sa životnim teškoćama mogu po nekad delovati kao prikladni, ali, na duže staze, oni imaju negativne posledice po nas. Iako nam ti kontraproduktivni načini mišljenja mogu povremeno pružati sigurnost kroz iluziju da poznajemo život i da imamo oruđa za predviđanje u svojim rukama, na duže staze oni nas obogaljuju. Mogu nas dovesti do toga da podcenjujemo sebe ili da, pak, kao odbrambenu reakciju od gubitka samopoštovanja, upotrebimo degradaciju drugih i isticanje lažne slike o vlastitom savršenstvu. Ako vas drugi često upozoravaju na vašu nerealnost i neprikladnost ponašanja, a vi se tvrdoglavo držite toga, i još stagnirate u izvesnim područjima života, imate dovoljan razlog da, iskreno prema sebi, razmislite o svojim uverenjima. Razmislite o tome od koga ste pokupili ta uverenja. Da li su oni od kojih ste ih preuzeli uspešni u toj oblasti života za koju je vezano neko vaše uverenje?
Vaša uverenja su naočare kroz koje posmatrate svet. Ako stavite naočare sa ružičastim staklom, sve ćete videti ružičasto. Ako vam je staklo crno, sve ćete videti zatamnjeno. Razlika između uverenja i naočara je u tome što znamo da nosimo naočare i da one boje sliku koja dolazi do oka, a za naša uverenja mislimo da daju pravi odraz stvarnosti. U tome leži velika opasnost. Ne postoji stvarnost, postoji samo naše tumačenje stvarnosti, naša percepcija. Isti događaj može imati sasvim različito značenje za različite ljude. Svoja uverenja morate testirati da biste videli da li vaš doživljaj stvarnosti takav da vam daje pravi smer za akciju koja će vas dovesti do ostvarivanja željenih ciljeva. Kada se paranoidna osoba zabarikadira u svoj stan jer je uverena da je ceo svet protiv nje, ona radi sve normalno, radi ono što treba da radi, osim početne pretpostavke-da ceo svet hoće da je uništi. Pa, i vi biste se zabarikadirali kada bi ceo svet hteo da vas uništi. To je normalno. Paranoik se ponaša logično i svrhovito. Sve je u redu, osim pogrešne početne pretpostavke. Ako počenete pogrešno, pa sve dalje radite ispravno, rezultat je greška. Ako sedneš u pogrešan voz, svaka ti je stanica pogrešna.
Na žalost, naše «naočare» kroz koji gledamo na svet, naša uverenja, najčešće snažno iskrivljuju sliku kada gledamo sami sebe. Najveće probleme nam stvara ono što mi zovemo «čvrsta uverenja». Umesto da donesu neku konstruktivnu životnu odluku koja bi im poboljšala život, ljudi na njeno mesto postavljaju neka čvrsta uverenja koja su negativna i koja toliko boje opažanje i mišljenje da postaju njegov sastavni i nepromenjivi deo. Čvrsto ubeđenje paranoika je da je svet protiv njega. Sve što se dešava tumačiće u skladu sa tim uverenjem. U ljubaznom postupku tražiće skrivenu nameru, nameštaljku, odvlačenje njegove pažnje...Čvrsta uverenja su nešto što smatrate tačnim i istinitim i uopšte to ne dovodite u pitanje, ne proveravate. Ako su ta čvrsta uverenja negativna mogu vam uništiti život. To su ograničavajuća uverenja. Često ih niste ni svesni, zato što ih tako dugo imate, pa ste se navikli na njih i više ih ni ne primećujete, a ona vas polako i podmuklo truju i podrivaju sve vaše napore da uspete u životu.Ona boje vašu sliku sveta. Vi stvarate i bojite vašu sliku sveta jer to su vaša uverenja. Vi ih održavate, ne priznajete ih i tako gubite sposobnost da ih proverite i menjate. Ako ih ne proveravate, vaša percepcija je bajata, zasniva se na zaključcima iz prošlosti. Tako vaša prošlost određuje vašu budućnost. Postoji izreka koja kaže: «Ako misliš da možeš, u pravu si. Ako misliš da ne možeš, opet si u pravu.» Ono što misliš, to ćeš i uraditi...tako da si u pravu.
Ako vas drugi često upozoravaju na vašu nerealnost i neprikladnost ponašanja, a vi se tvrdoglavo držite toga, i još stagnirate u izvesnim područjima života, imate dovoljan razlog da, iskreno prema sebi, razmislite o svojim uverenjima.
Da li vam je ovaj tekst koristio? Podelite ovu stranicu da i drugi imaju priliku naučiti.
Lajkujte me i pratite na Facebook stranici
Zatražite prijateljstvo na mom Facebook profilu
Ukoliko imate neko pitanje za mene, a mislite da mogu da Vam pomognem E-MAIL
OBJAVLjENI TEKSTOVI
