Goran Panić ID: 38100-3705
Da li je zračenje mobilnih telefona kancerogeno
Da li zračenje mobilnih telefona šteti zdravlju - pitanje je staro koliko i sami uređaji, a odgovori, i pozitivni i negativni, za sve to vreme predmet su sporenja. Uprošćeno rečeno, ako se istraživanje o uticaju zračenja sprovodi za račun proizvođača telefona i operatera, onda se, očekivano, utvrdi da ne postoji veza između pojedinih zdravstvenih problema i upotrebe mobilne telefonije.
Nisu bezopasni ni kada ne telefoniramo
Stručnjaci ne spore sledeće:
* Što je izvor zračenja bliži telu, to je zračenje jače
* Mobilni telefoni najviše zrače za vreme razgovora, ali ne znači da je preporučljivo držati ih pod jastukom, jer i za vreme mirovanja komuniciraju sa baznom stanicom od koje dobijaju signal
* Nivo zračenja zavisi od modela uređaja i od kvaliteta signala koji dobija od bazne stanice (što je bolji signal - manje zrači, ali to znači da su antene baznih stanica bliže, pa onda one jače zrače)
* Dečiji mozak apsorbuje više zračenja nego mozak odraslih
Dok naučnici istražuju da li mobilni telefoni uzrokuju rak, telekomunikaciona industrija im stvara popriličan broj smetnji. Evo šta treba da znate pre nego što sebi u glavu uperite napunjen uređaj...
Lojd Morgan, stariji čovek s rupom u glavi, drznuo se da otkrije kobnu grešku. Pa ipak je reč o pitanju za 23 miliona evra: mogu li mobilni telefoni da prouzrokuju rak mozga.
Morgan (68) je preživeo tumor na mozgu. Taj penzionisani inženjer elektrotehnike nastanjen u Berkliju u Kaliforniji samouki je epidemiolog koji je sam sebi obećao da širi vest da je zračenje mobilnih telefona kancerogeno. On to čini više ili manje radi osvete bežičnim komunikacijama.
Američko društvo za rak, Nacionalni institut za rak, američka Uprava za hranu i lekove, pa čak i Svetska zdravstvena organizacija smatraju sigurnim radiotalase koje emituju mobilni telefoni. Ali raste broj stručnjaka koji veruju da mobilni mogu da podstaknu rak, i čini se da će njihovi argumenti da prevagnu.
Na primer, istraživanje iz Švedske nedavno je pokazalo da je kod ljudi koji počnu da koriste mobilne pre nego što navrše 20 godina - uključujući i 80 odsto čitalaca ovog časopisa - četiri do pet puta veći rizik da će razviti jednu vrstu tumora mozga.
Neobjavljena (a samim tim i od stručne zajednice neocenjena) analiza naučnika s Instituta za rak Univerziteta Pitsburg primetila je povećan broj tumora mozga kod Amerikanaca mlađih od 30 godina.A prema novom istraživanju, one studije koje pokazuju da su mobilni sigurni, imaju dve mane: ili nisu ozbiljno sprovedene ili su ih finansirali proizvođači mobilnih telefona, usled čega one studije koje pokazuju da su mobilni rizični ne samo da sadrže čvršće naučne dokaze već i nemaju prijavljen materijalni sukob interesa.
Ako vam polagano meškoljenje institucija i vlada išta znači, zakonodavci na tu temu više ne kolutaju očima. Američki nacionalni instituti za zdravlje, na primer, nedavno su odobrili sprovođenje 19 miliona evra vredne studije koja će analizirati šta se događa pacovima koji se dve godine "kupaju" u zračenjima mobilnih telefona.Oba doma američkog senata raspravljala su o tom problemu. Američka savezna država Mejn uskoro bi mogla da uvede obavezne nalepnice s upozorenjima na mobilne telefone koji se nalaze u prodaji, kao što su natpisi na kutijama cigareta.Da se razumemo, i proizvođači mobilnih odgovorili su naučnim studijama, onima koje iskupljuju tehnologiju, pa i onu novu koja pokazuje da u Skandinaviji nije porastao broj tumora iako su se tamo najpre pojavili mobilni. Ali ako malo pročačkate, ta otkrića ne razuveravaju baš toliko koliko biste se nadali. Ako ništa drugo, nose dobre vesti samo onima koji se mobilnima služe manje od 10 godina.A tu je i dodatni skup problema koje predstavlja Morgan, običan penzioner bez sredstava, okružen samo ličnim sumnjama i dovoljnom količinom vremena da pročita pravne napomene u sitnopisu. Zahvaljujući njegovoj potrazi za odgovorima sada znamo da je najveća studija ikad sprovedena o korišćenju mobilnog donela biološki nemoguć zaključak: pokazala je ne samo da vam mobilni ne uzrokuju rak nego da vas naprotiv i štite od njega. Drugo nedavno istraživanje utvrdilo je da mobilni pomažu u odgađanju Alchajmerove bolesti. Neki ljudi počinju da se pitaju kakve su to metode primenili naučnici.Zakoni fizike nalažu da bi trebalo da bude nemoguće da mobilni uzrokuju rak, kamoli da služe kao zaštitna polja protiv tumora ili čarobni uređaji koji izoštravaju pamćenje. Dok je zračenje rendgenskih zraka dovoljno jako da iz molekula izbije elektrone, a potom ošteti dvostruku uzvojnicu DNK, radiotalasi iz mobilnog preslabi su da bi na taj način remetili vašu genetsku šifru."To je kao da na glavu prisloniš sijalicu", objasnio mi je za večerom prijatelj Stiv, profesor fizike u srednjoj školi, mašući glavom. Njegovu anologiju navode i oni koji brane tehnologiju. "Radiotalasi, odnosno radiofrekventna energija, obuhvataju raspon elektromagnetnog spektra u kom su i AM i FM talasi kojima se emituje radioprogram i televizija i uz pomoć kojih rade drugi uređaji kao što su bežični telefoni, monitori za novorođenčad, radari i mikrotalasne pećnice", kaže dr sci. Linda Erdrajh. Dr Edrajh je portparol konsultantske kompanije Exponent koju su proizvođači mobilnih odabrali da ih predstavlja pred američkim Senatom.Kada su se obratili firmi Exponent da ih brani, to je kao da su unajmili naučnu verziju gospodina Barnsa iz Simpsonovih. U 43 godine poslovanja firme, Exponent je branio gotovo sve zlikovce američke industrije: zgrade koje se ruše, lunaparkove s vožnjama koje decu izvrgnu većoj gravitacionoj sili nego astronaute, aparate s gaziranim napicima u školama, hemikalije iz raketnog goriva u podzemnim vodama, hrom na radnom mestu, toksične herbicide i azbest."I vidljiva svetlost je deo elektromagnetnog spektra", nastavlja dr Erdrajh, podupirući odbranu mobilnih telefona sijalicom koju je izneo moj ortak. "Ali je veće frekvencije i kraće talasne dužine od radiofrekventnih talasa."Ali Linda Erdrajh je možda na trusnom području gde se na problematičan način prepliću biologija i fizika. Izveštaj Bioinicijative, istraživačkog projekta međunarodne grupe naučnika, potrudio se da na jednom mestu skupi sve dokaze protiv radiofrekventnog zračenja.Taj izveštaj, objavljen 2007. godine, citira eksperimente koji su pokazali da radiotalasi mogu da oštete ljudske ćelije, premda indirektno. Oštećenje se ne dogodi uvek, ali su istraživanja dokumentovala da radiofrekventno zračenje navodi ćelije na proizvodnju belančevina toplinskoga šoka, znak da ćelije osećaju pritisak iz okoline.Istraživanje na životinjama potvrdila su da izloženost radiofrekventnom zračenju može da prouzrokuje prekide krvomoždane barijere, pa bi kancerogene supstance mogle krvotokom da dospeju do mozga.Druga istraživanja uključena u izveštaj kažu da radiotalasi mogu da razlome oba lanca dvostruke DNK uvojnice. "Prekid oba lanca je veliki problem", kaže dr sci. Henri Lai iz Zavoda za bioinženjerstvo Univerziteta Vašington. "Ćelije izgube informaciju kako da poprave DNK." Dr Dejvid O. Karpenter, direktor Instituta za proučavanje uticaja okoline na zdravlje pri Univerzitetu Albani i stručnjak za radiotalase, veruje da oni uzrokuju povećanje aktivnosti nekih gena i smanjivanja aktivnosti drugih. "I na taj način bi mobilni telefoni mogli da prouzrokuju rak", kaže
Naposletku, druga teorija tvrdi da radiotalasi mogu da oštete DNK stvarajući slobodne radikale: radiofrekventno zračenje moglo bi da podstakne hemijski proces poznat kao Fentonova reakcija, kaskadu događaja u kojima radiotalasi u susretu s molekularnim gvožđem u ćelijama pretvaraju hidro-peroksid u hidroksil i koji je prema rečima dr Laija, "veoma moćan i otrovan slobodni radikal."Eksplozivna rasprava o sigurnosti mobilnih telefona svodi se na otkrivanje da li su mozgovi ljudi koji ih koriste skloniji rastu meningeoma, glioma, neurinoma ili tumora parotidne žlezde nego kod ljudi koji svoje druškane zovu s klasičnog fiksnog telefona. (Bežični telefoni emituju istu vrstu zračenja kao mobilni, samo u manjim količinama.)U pokušaju da reše tu zagonetku, u Međunarodnoj agenciji za istra-živanje raka platili su 1998. epide-mio-lošku studiju dovoljno veliku da je prihvate kritičari mobilnih. U 13 zemalja pitali su više od 6000 bolesnika s tumorima mozga koliko koriste mobilne telefone, a potom uporedili njihove odgovore s kontrolnom grupom ljudi bez tumora.I, šta su otkrili? Niko ne zna.Iako su rezultati delimično objavljeni, konačni zaključci već četiri godine čekaju u čistilištu da se dovrše. Mediji su pretpostavili da koautori imaju snažno podeljena mišljenja o tome šta je pokazala ta studija. Objavljeni delovi pokazali su da nema povezanosti mobilnih telefona i raka, ali većina bolesnika u studiji koristila je uređaje kraće od 10 godina.To je bitno, s obzirom na to da tumorima mozga ponekad treba i nekoliko decenija da narastu i budu otkriveni, a tek su sredinom devedesetih na zapadu, s izuzetkom Skandinavije, mobilni postali popularni."Posle Hirošime, trebalo je 40 godina da se pojave tumori mozga", kaže dr sci. Devra Dejvis, direktorka onkološkog centra za proučavanje uticaja iz okoline na Institutu za rak Univerziteta Pitsburg. "Kako bismo onda mogli da očekujemo da vidimo efekte mobilnih nakon samo deset?"Studije koje su pratile upotrebu mobilnih telefona duže od 10 godina su manje utešne. Prema rezultatima studije švedskog epidemiologa dr sci. Lenarta Hardela na više od 1400 pacijenata s tumorima mozga iz 2002, kao i njegovog preglednog istraživanja u kome je proučio podatke iz drugih studija, redovna upotreba mobilnih telefona duža od 10 godina povećava rizik od nekih vrsta raka mozga. A to su samo loše vesti za odrasle.Naučnik koji je nekad bio plaćen da testira mobilne telefone, dr sci. Om Gandi sa Univerziteta Juta, otkrio je da dečji mozak upija kudikamo više radiofrekventnog zračenja od odraslog mozga. Gandi je rutinski merio odrasle pokusne glave i izloženost radiofre-kventnim talasima i 1996. stvorio modele manjih i tanjih lobanja dece uzrasta od 5 do 10 godina.Tako je u časopisu IEEE Transactions on Microwave Theory and Techniques objavio da zračenje mobilnog kojem je odrasli mozak izložen u iznosu od 72 milivata po kilogramu moždane mase, na primer, prži mozak 10-godišnjaka snagom od 160 milivata po kilogramu. Još gore, prodire u mozak petogodišnjaka snagom od gotovo 240 milivata po kilogramu. Nakon objave tih podataka industrija mobilnih telefona otkazala mu je saradnju i finansiranje.Gandijevo istraživanje ponovila je francuska mobilna industrija i Francuska se pridružila nekolicini zemalja koje izdaju upozorenja da se deci ograniči izloženost mobilnim telefonima. "Imali smo decu koja su trčkarala s mobilnima na uvetu, pa čak i spa-vala s uređajima pod jastukom", kaže Andrea Boland, zakonodavac iz američke savezne države Mejn, koja je prva predložila obavezu stavljanja natpisa s upozorenjima na mobilne.Ako ste stariji od 10 godina, nemojte odahnuti - povećana osetljivost zračenja mobilnih možda nije ograničena samo na one koji gledaju crtaće. Prema rečima dr Ronalda Herbermana, bivšeg direktora Instituta za rak Univerziteta Pitsburg, potrebne su decenije da mozak postavi elektroizolaciju (poznatu kao mijelin) koja verovatno štiti živce, većim delom, i od radiotalasa. Dr Herberman misli da naša povećana osetljivost na radiotalasno zračenje može da potraje i do dvadeset i neke godine života.I sve to može da objasni nedavne loše vesti iz Švedske. Prema rezultatima koje je dr Hardel objavio u julu 2009. u časopisu International Journal of Oncology, oboleli od tumora mozga koji su se kao tinejdžeri odrekli žica, izloženi su četiri do pet puta većem riziku da će razviti astrocitom, oblik tumora mozga. Ako su ti podaci tačni, možete zaboraviti da imate decenije dok se ne odlučite da se odreknete mobilne navike: neki od bolesnika koristili su mobilne telefone minimalno godinu dana.Tumori mozga retki su i zahvataju 27 muškaraca od njih sto hiljada. Pored toga, reč je o bolesti srednjeg doba: najčešće se otkrije kod osoba starih oko 56 godina. Ali značenje poslednjeg otkrića dr Hardela, ako je u pravu, prilično je frapantno. Na primer, u Hrvatskoj 3,2 miliona građana poseduje 6,2 miliona mobilnih telefona. Četvorostruko veći rizik od tumora mozga stoga znači nekoliko hiljada slučajeva koji mogu da se spreče.Danas, u zoru bežične komunikacije, kritičari zračenja mobilnih naš stav upoređuju s gledištem naših dedova i baka u vreme kad su duvan i azbest ušli u masovnu primenu tokom prošlog veka. Trebalo je nekoliko decenija da ti kancerogeni ostave traga u službenoj medicinskoj statistici, ali broj žrtava rastao je ekspo-nencijalno: najpre nekoliko slučajeva raka, a potom nagao nagib krivulje. Ako vas hiljadu mrtvih ne muči lično, razmislite samo o tome koliko će vas to opaliti po džepu kad budete plaćali zdravstveno osiguranje: lečenje tumora mozga može da košta i stotinak hiljada evra.Lojd Morgan naumio je da lično propoveda protiv mobilnih. Kad mu je 1995. bilo 53 godine i kada je radio u Silikonskoj dolini, doživeo je epileptični napad, grand mal. Lekari su mu iz levog frontalnog režnja izvadili meningiom veličine loptice za tenis i rekli mu da je rizik za rak povisila izloženost elektromagnetnom zračenju na poslu. (Kao dete imao je i više snimaka zuba rendgenom, što je takođe moglo da mu uzrokuje mutaciju DNK). Danas ima jametinu u vlasištu, a na snimku magnetne rezonance vidi se rupa na mestu gde je bio tumor.Morgan je uronio u more istraživanja raka mozga i njegovo samoobrazovanje je vremenom dovelo do otkrića zbunjujuće osobine koja je do pre dve godine bila zakopana u statističkim tablicama studija koje su sproveli proizvođači mobilnih telefona, a koju su potpisale desetine autora. Ne samo da su u njima podaci pokazali da mobilni ne uzrokuju rak, već je i relativan rizik od raka mozga povezan s upotrebom mobilnih bio manji od jedan. To, začudo, znači da je istraživanje pritajeno ustanovilo da mobilni štite od tumora."Nikad to ne kažu na taj način", kaže Morgan. Uvek govore: "Nismo pronašli da se povećava rizik od raka." Jedno istraživanje je čak pokazalo da zbog upotrebe mobilnih tumori mozga budu manji. "Ili vam naslanja-nje radiotransmitera na glavu nudi zaštitu od razvoja tumora mozga", kaže Morgan, "ili te studije imaju velike metodološke pogreške."Ako radiofrekventno zračenje uzrokuje tumore mozga, do 2030. ćemo videti strelovit porast broja slučajeva raka. S druge strane, ako stope ostanu tu gde su sad, obadi poput Morgana nisu u pravu kada tvrde da okolina uzrokuje taj rak. Morgan smatra da se i dalje treba truditi i ustrajati u aktivističkom naumu. "Strah me je i molim se da grešim", kaže.Kad je 2008. probio komunikacijske kanale i svedočio o svojoj zabrinutosti, dr Robert Herberman sa Instituta za rak Univerziteta Pitsburg postao je prvi naučnik iz sveta istraživača raka koji je dugoročnu upotrebu mobilnih opisao kao potencijalno kancerogenu. U septembru se dr Herberman pojavio na sastanku loše posećenog potpovereništva - bila je to nedelja kad se osvestilo stanje povezano s bankarskom krizom - tvrdeći da su, premda još treba istražiti celu stvar, dostupni podaci bili dovoljni da sopstveno osoblje uputi da počne da koristi hands-free uređaje i da drži mobilne što dalje od svoje dece. Tu preporuku je temeljio na radu Gandija i Hardela.Nakon što je proučio podatke 1400 bolesnika obolelih od tumora mozga i još toliko zdravih ljudi, ne samo da je dr Hardel otkrio kako nakon deset godina intenzivne komunikacije mobilnim rizik od tumora bude dvostruko veći, nego je konkretno veći rizik od tumora na onoj strani glave za koju bolesnici kažu da češće na nju prislanjaju uređaj. (Kritičari kažu da prisećanja ljudi s tumorom na mozgu mogu biti pohranjena i tamo gde je izrastao tumor.) Dr Hardel je ponovo proučio te podatke 2003. i otkrio da rizik od mobilnih raste s brojem sati koliko se bolesnik služi tim uređajima. Dve godine posle razvrstao je ispitanike po poštanskom broju i otkrio da je kod korisnika mobilnih sa sela - čiji uređaji moraju mnogo više da zrače kako bi doprli do odašiljača nego što zrače uređaji ljudi u gradovima - veći rizik da će dobiti tumor.Dr Herbermana muči spoznaja kako radiofrekventno zračenje puni glave dece. "Nijedna studija koja povezuje povećan rizik upotrebom mobilnih telefona koju sam čitao", kaže, "nije uključivala decu." Dr Herberman više ne radi na institutu za rak, a njegov stav i dalje ne deli većina kolega. "Mnogi od naučnika koji proučavaju rak pitaju se jesam li postupio ispravno i je li bilo dovoljno dokaza da alarmiram javnost", kaže. "Ali većina njih nije pregledala objavljene rezultate. Kad god me pitaju zašto sam upozorio na problem, pitam ih da li su videli istraživanja i obično mi kažu: "Pa, nisam se baš bavio time."Dr Herberman i doktorka Dejvis sad čekaju objavu rezulata koje je prošlog leta ona predstavila u Davosu u Švajcarskoj. Nakon što je pretražila službenu bazu podataka incidencije tumora mozga u SAD, registar nacionalnih instituta za zdravlje, otkrila je "povećanje incidencije tumora mozga kod osoba mlađih od 30 godina", kako mi piše u imejlu. "Moguće je da su za taj trend odgovorni mobilni, zračenje od medicinske dijagnostike ili čak (umesto zaslađivača) aspartam". Dr Dejvis, koja je u međuvremenu ustanovila Zavod za medicinu okoline, misli kako nije fer da na njena otkrića niko i ne trepne, dok s druge strane mediji daju naslovnice autorima nedavno objavljenog članka iz časopisa Journal of the National Cancer Institute koji kažu da u Skandinaviji nije bilo porasta broja tumora mozga između 1998. i 2003, kad ni mobilnih baš nije bilo toliko u upotrebi.Kad se stvari pojednostave, moguće je da se jednostavno svađamo zbog hands-free uređaja.
ako je: ma koji bio ishod sukoba među upućenim u učinke radiofrekventnog zračenja, niko nije predložio zabranu mobilnih. "Uopšteno gledano", kaže dr Karpenter, "udaljavanjem mobilnih 15 centimetara od glave drastično se smanjuje vaša izloženost zračenju."Drugim rečima, ta na prvi pogled apokaliptična svađa svodi se na to treba li proizvođači mobilnih da upozore potrošače da koriste slušalice, uređaje drže daleko od dece i da koriste zvučnik kad mogu. Čini se kao da je predlog jednostavan. Ali to je kao kad kažete vozaču sportskog automobila da vozi 40 na sat. Samo preko naših baterija, uzvikuju na to proizvođači mobilnih telefona.
